Kažu da u svakom coveku čuče dve osobe; jedna je ona kojom se oseća a druga je ona koju još ne poznaje ili ono sto bi isti želeo da bude. Nezreli i ljudi labilnog karaktera ne uspevaju da kontrolišu obadve istovremeno. Kod zrelog čoveka "druga osoba" skoro da ne postoji. Medjutim, ono što ostane u ćudi zrelog coveka je poneki tik, neispunjena želja ili nesto sitno, tome slicno.

Ni Slobodni zidari nisu pošteđeni sličnih osobina. Na početku masonskog puta moze se desiti da u coveku kukavično čuči misao da će nekada mozda imati i neke koristi od masonerije. Svaki Mason zna da nikada nece dozvoliti da to ispliva iz njega i čini sve da je neutrališe. To je osobina sa kojom se Mason rodi. Kada bude primljen, kada doživi prve radove i kada upozna braću i njihove priče, živote, iskustva, postidi se onoga što je se u njemu ponekad javljalo. Jedan Mason tu misao zauvek ubije, radeci na sebi. Ona više ne postoji ni u obliku šale ni u obliku ružnog secanja a priča o tom vremenu je samo svedočanstvo o vremenu rane nesavršenosti. I dalje ne biva usavršen ali biva usavršeniji za jedan momenat, jednu lošu, nepoštenu misao, koja je isčezla. Zauvek.

 

 

ENERGIJA, HIJERARHIJA I LJUBAV PREMA COVECANSTVU

 

Energija koja se oseća u loži i ljubav prema braći je nešto ravno ljubavi prema deci i najblizima. To je ljubav tipa „Filos“. Objasniću malo podrobnije; Kada mason želi nesto lepo sa nekim da podeli prvo mu, kao svakom normalnom, dobrom i poštenom čoveku, na pamet padne PORODICA. Sledeći ko mu pada na pamet je neko od njegove braće slobodnih zidara. Tako on gradi hijerarhijski temelj koji porodicu stavlja na prvo mesto. To je i zvanično mesto porodice u Masonskoj hijerarhiji. Za istu tu porodicu Mason mora da obezbedi sredstva za život. To uspeva bavljenjem svojim poslom. Zbog toga je na drugom mestu u Masonskoj hijerarhiji upravo POSAO. ObezbeÄ‘ujući sebi i porodici uslove za normalan život, stice sve mogućnosti da se okrene duhovnom usavršavanju. U svakodnevnom zivotu radi na sebi, čini dobra dela i usavrsava se načinima koje je naucio u LožI.

Univerzalna ljubav je termin koji se može tumaciti na mnogo nacina. U ovom tekstu, univerzalna ljubav je ljubav prema celom čovečanstvu. Razlikuje se od ljubavi tipa „Eros“ i „Filos“ time sto za cilj ima da „zarazi“ sve ljude sveta. Kada ona postaje deo jednog masona?

Onda, kada se dostigne relativna savršenost, kada se spozna istinski “Eros”, kada “Filos” prenese drugima i oseti istu od strane drugih. Tako upucen i izbrušen covek dolazi do tipa ljubavi prema celom čovečanstvu i ona se zove “Agape”.

Svaki mason ima za cilj da profane ispuni ovom trećom ma koliko oni to ne razumeli.

 

(Autor Jordan Đević)